Ne volim da se bavim svakodnevnim dešavanjima u našoj palanci, valjda me ne interesuju svakodnevna ogovaranja, gluposti i zloumotvorine kojih je na svakom koraku. Više me interesuju smer lokalnih dešavanja i naše kretanje ili ne kretanje u istom. Posebno ako se negoveste pozitvni koraci, priznaćete to ovde nekako više bude incident nego strategija.
Tako je eto, mediski veoma stidljivo, prošla i činjenica da Negotin dobija visokoškolsku ustanovu koja je u skladu sa njegovom tradicijom i potrebama. Naime, šesta decenija uspešnog rada osnovne i srednje Muzičke škole „Stevan Mokranjac" u Negotinu, krunisana je otvaranjem Muzičke akademije, koja sa radom počinje već od ove školske godine. Posle veoma uspešnih pregovora u kojima je tim negotinske muzičke škole, podržan lokalnom samoupravom, imao presudnu ulogu, "Prayner Konservatorium" iz Beča otvorio je odeljenja u Negotinu i Beogradu i obezbedio mogućnost rada prvog muzičkog Konzervatorijuma u našoj zemlji. Na osnovu Sporazuma o poslovno-tehničkoj saradnji, potpisanog u Negotinu do 11. jula trajaće prijave kandidata, a za idući ponedeljak je zakazano polaganje prijemnog ispita u Beogradu na Akademiji lepih umetnosti. Ove školske godine na studije u Negotinu biće upisano po pet studenata na smerovima harmonika, gitara i klavir i po troje brucoša na katedri za dirigovanje.
Valjda je svima jasno koliko je to značajno za grad Negotin. Svaki dobronameran i normalan čovek u ovom gradu bi ovakvu jednu stvar podržao, ili ako za to ima mogućnosti i znanja pomogao u jednoj ovakvoj stvari. No reakcije medju našom „elitom“ nisu baš takve. Kolaju tu raznorazne priče, te nije to nikakva akademija, te ko zna šta se tu muva, a oni „najdobronamerniji“ su otišli toliko daleko da već ne priznaju svršene studente, podcenjujući njihovo buduće znanje i sposobnosti, mada ovi još nisu ni upisani, jer oni znaju jelte. Da stvar bude gora ti ljudi su ’bajagi nekakvi akademci. Šta reći, osim džaba diploma kad praziluk viri iz palanačke zlobne zadnjice. Pa što ne napraviše bolju i po svojoj meri do sada?
U drugoj sveri, ali ništa manje bitnoj za funkcionisanje grada Negotina, takođe imamo pokušaje reformi ako to tako mogu nazvati. Naime naše komunalno preduzeće, napokon ima direktora koji je rešio da to preduzeće uredi po ugledu na slična uspešna preduzeća u zemlji, te da ga izvuče iz kaljuge u koju su ga ovi prethodni gurnuli. A koliko je to teško, vidi se po otporu koji tamo postoji. Treba li podsećati ko je i kako to preduzeće vodio zadnjih godina. Suvišno je, jer sama slika tog preduzeća govori sama za sebe, odnosno rezultati rada bivših direktora su sadašnje stanje. Svaka reforma pa i ova kod nas nailazi na neverovatne otpore, onih koji se baš i ne bi reformisali. Jer iako je trenutno stanje neprihvatljivo, čak i za njih, ne bi oni tu ništa dirali. Svest našeg radnika „samoupravljača“ čini se nedovoljno je razvijena ni da prepozna sopstvene egzistencijalne interese, pa dozvoljava da se njime manipuliše. A retrogradnih manipulatora se tu godinama nakotilo podosta, i što je najgore za to primaju platu.
Tako dok jedni guraju kamen uz brdo, ovi drugi podmeću klinove, i još se time ponose. I to je nažalost naša realnost, i za nju nam niko nije kriv, ni NATO, ni CIA. Svoje gluposti i palanačku malogradjanštinu činimo mi sami, i kao što smo je sami strvorili, sami je moramo i menjati. Ako toga nismo svesni, propašćemo u svojoj nesvesti.
