ZLI DEDACI

Sigurno ste primetili plejadu nekih zlih i naopakih ljudi koji ovih dana grme sa ekrana gotovo svih televizija. Toliko mržnje, teških reči, kompleksa i zla ja ljudi odavno nisam video, pa ima gotovo dvadesetak godina. Ne bih ništa da insinuiram ali mi se po glavi sve vreme motaju stihovi jedne pesme koja je napisana baš tih nesretnih devedesetih godina, tačnije 1991. Sad vi pročitajte  možda pomogne, a ako ne pomogne bar ne odmaže.

Na godisnjici braka kod mog druga Jevrema

forsirala se muzika iz naseg vremena 

i tocilo se vino iz raznih buradi 

i radilo se sve sto treba da se uradi 

Al' nepoznati genije je kresnuo TV

a bas je is'o dnevnik i pokvario nam sve

i stado se poizvrtalo svud' po patosu 

i zacas smo skomolali, k'o na parastosu 

Losa vest, pa jos sve puta sest

ola-la, prepotentni su sretni 

vidim ja, bolje rat nego rad 

ja spomenicu ne bih, i eto ti ga sad 

Zli dedaci su zauzeti novim samitom

uh, podigli su nosine, sav svet popalili 

a drugi organ ne bi digli ni dinamitom

e, svoj su zadnji metak odavno opalili 

Dedaci, bolje igrajte sah

ola-la, impotentni su sretni 

sledi im jos kalendar il' dva

pa pakuju za oblake i momke kao ja 

Ta glupost s televizorom je bila teski kiks

jer muzjaci su penili o vojnim silama 

a dame su se povukle da gledaju Twin Peaks

i niko vise nije slus'o starog Dylana 

Ola-la, slali su na gola ostrva

e pa sta, odlezali svoje robije 

ola-la, plamen sipaju iz nozdrva 

vidim ja, vabe narod da se pobije 

Ola-la, sanjam vijeca, sanjam skupstine

e pa sta, sanjam MUP-ovce i sabore 

ola-la, nek' me neko brzo ustine 

vidim ja, vuku me u svoje tabore 

Ola-la, profitiraju iz nereda

e pa sta, skrivaju se iza nacije 

ola-la, niko nas u oci ne gleda 

vidim ja, gledaju nam registracije

ČUDO NEVIĐENO

„U želji da ulepša svet, čovek poseže za čudom, još neviđenim, a suočava se sa tragičnom i smešnom stvarnošću.„

Ne znam da li se sećate filma Čudo neviđeno? Jedan od onih za sva vremena, pogotovo kod nas. Inače ova tragikomedija događa se u malom ribarskom mestu, na obali jezera, gde se se oduvek živelo na sličan način: žene love ribu, rade i druge teške poslove, dok njihovi muževi sede u kafani, udvaraju se konobarici, piju, mudruju i sanjaju novi i bolji život. Nekako suviše poznato zvuči da bi bilo samo fikcija, zar ne?

Nasuprot njima, Šćepan, prvi čovek u kraju, želi da od tog mesta stvori raj na zemlji i ljudima pokaže nešto što nikad nisu videli! Sa strašću zanesenjaka započinje neviđeni poduhvat: prokopati tunel kroz brdo, sve do mora, isušiti jezero i napraviti plodnu zemlju koja će davati tri žetve godišnje. U ostvarenju ove velike ideje pomaže mu nenadana pojava nove, mlade i lepe konobarice, koja svojim izazovnim prisustvom pokreće meštane. Tako ljudi, omamljeni strastima, ne shvataju  ozbiljno „čudo“ i opasnost koja im zaista preti. Šćepanov pokušaj da promeni svet i učini ga boljim završava se tragikomično. Umesto da se isuši jezero more plavi celo mesto.

Sad, ono što slušamo prethodnih meseci neodoljivo podseća na gore pomenuti film. Pogađate, radi se o projektu kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more. I da se razumemo, ne sumnjam ja u dobre namere ministra Baćevića, ono što me brine su rezultati i gubljenje vremena i para. Da je pameti, neko bi pored tolike priče o depolitizaciji, profesionalizaciji i potrebi da stručnjaci imaju veću ulogu, te stručnjake ponekad i nešto pitao, pa do ovakvog predloga ne bi ni došlo. A oni kažu sledeće.

Gotovo svi se slažu da jedan ovakav kanal, ako je glavni razlog transport, a trebao bi da bude, nema mnogo smisla. Izgradnja ovakvih kanala pratila je prvu industrisku revoluciju i uglavnom je početak gradnje vezan za XVIII i XIX vek. Kanalima ove vrste voze se uglavnom masovni rasuti tereti kao što su rude, pesak, kamen, žitarice i naftni proizvodi. Taj deo Srbije nama velikih rudnika, gotovo je simboličan broj velikih fabrika, a tržišni poljuprivredni viškovi tog kraja svakako nisu žitarice već voće i povrće koje se ne prevozi sporim baržama. Takođe rafinerije su povezane naftovodima pa ni prevoz naftnih derivata nije opcija. Uz to treba imati na umu da je transport na srpskim plovilima pao sa 1584 miliona tkm 2007, na 726 miliona tkm 2011.

Ništa bolja situacija nije ni sa potencijalnim tranzitom, jer Solunska luka nije, niti će biti luka za transport rasutih tereta u Centralnu Evropu. Transportni put Dunavom je mnogo boljih performansi i samim tim povoljniji za brodare. Dunavom mogu da plove brodovi i sastavi sa baržama i nekoliko puta veći od onih koji bi eventualno plovili na kanalu Dunav-Egejsko more. Veći brodovi i sastavi imaju mnogo bolju produktivnost i niže troškove, tako da bi i pored kraćeg puta, za većinu tereta prevoz ovim kanalom bio skuplji nego Dunavom. Takodje većina robe koja se prevozi za Centralnu Evropu dolazi iz Crnomorskog basena i Turske.

Na kraju, naše komšije Rumuni već su probali nešto slično. Naime Čaušesku je pre tridesetak godina otvorio kanal preko Dobrudže između Dunava i Crnog mora koji skraćuje plovni put za preko 400km. Izgradnja kanala je počela 1949, a delimično završena i puštena u rad 1984. Ovaj kanal je takođe najavljivan kao megaprojekat koji će izvući Rumuniju iz ekonomske krize. Posle otvaranja se pokazao kao prilično promašena investicija, što se i da zaključiti po tadašnjem, a i sadašnjem stepenu razvoja dragih nam suseda.

Gore navedeni podaci su jedna od kraćih analiza stručnjaka iz oblasti transporta koju je objavio časopis Vreme. Slični stavovi mogu se čuti i od gotovo čitave stručne javnosti. Čini se međutim, da to niko niti hoće, niti želi da čuje. I opet se bavimo stvarima koje ni stara Jugoslavija, sa svim svojim kapacitetima nije uspela da realizuje, a ne današnja Srbija. Pa mi danas nismo u stanju da završimo koridor 10 koji je prioritet svih vlada od 1991 na ovamo, a kopamo kanal do Egeja. Na žalost, narod sluđen niskim strastima i krvlju kojom ga hrane raznorazni mediji, bavi se farmama i velikim bratom, te ide na ruku Šćepanu koji se baš zaneo.

ŠKOTI

Iako moram da priznam fudbal uduvek obožavam, nekako mi se na ovim prostorima, zadnjih godina zgadio. Prosto je izgubio smisao. Zbog svih dešavanja u FSS (Fudbalski Savez Srbije), fudbalskim klubovima, pa do divljanja raznoraznih navijača, sumnjivih likova koji se tu muvaju, fudbal je jednostavno u zemlji Srbiji nestao.

Danas se deslilo nešto, što po mom mišljenju definitivno zaslužuje pažnju. Naime, zbog utakmice Srbija – Škotska, čije odigravanje je planirano za 21h na Stadionu Karađorđe u Novom Sadu, stigli su i navijači iz Škotske. U pitanju je navijačka grupa "Tartan Army".

Kako je uporni sneg tokom noći napadao na teren Stadiona Karađorđe, pretilo je otkazivanje utakmice. Da bi to sprečili škotski navijači su se pridružili redarima i obučeni u svoje kiltove, pomogli u raščišćavanjeu snega. To nije jedini lep potez škotskih navijača u Srbiji - oni su dali prilog i za Dečje selo u Sremskoj Kamenici. 

Škotski navijači proglašeni su za najbolje navijače Evropskog prvenstva 1992, kao i Svetskog prvenstva 1998. Dobili su priznanje Olimpijskog komiteta Belgije posle kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2002, kao i mnoge druge nagrade, a poznati su i po svom humanitarnom radu i promovisanju fer-pleja. Oni su se sredinom osamdesetih godina odrekli huliganske komponente u navijanju, a zadržali brojnost, vernost i decibele. Mislim da je svaki dalji komentar suvišan.

DOSIJE X

Jutarnji zraci prelamali su se kroz veliku golu hrastovu krošnju. Na suncu je bilo prijatno, ali na pločniku glavnog trga, koji je uglavnom u hladu, i dalje je prilično sveže.  Hladno martovsko  jutro i uzane ulice oko trga, obećavale su još teži dan pred sobom. Bio je to početak još jednog radnog dana kapetana srpske policije Dragana Popovića ili kako su ga kolege zvale detektiva Kokni Kola. Sam nadimak je inače dobio zbog šešira i mantila koje je nosio u ranoj mladosti. Od tog početnog entuzijazma ostao je samo nadimak.

Na putu do svoje kancerarije u PU „Savski venac“, prišao je kiosku da kupi novine.

 „Izvolite gospodine!“ – obratila se prodavačica. Baš je lepa i opojno miriše, pomislio je gledajući njenu raspuštenu smeđu, kovrdžavu kosu. Ma, nije lepa nego je prelepa. Bože, što nisam mlađi… Gde li sam je video? Poznata mi je nešto, hm? Možda sam joj bio sa majkom, nekada davno… Ma, šta ja to lupam.

“Večerne novosti.” – progovori napokon.

Naslov koji je ugledao ga je skamenio, istoga trena je zaboravio na prodavačicu.

„DIVERZIJA AVIONA

Na osnovu informacije Bezbednosno-informativne agencije, Direkcija policije je obavestila predsednika Vlade Srbije Ivicu Dačića da BIA ima saznanja da vođe pojednih kriminalnih klanova nastoje da za interese svojih kriminalnih grupa izazovu kvar na avionu Vlade Srbije u inostranstvu prilikom putovanja predsednika, premijera ili prvog potpredsednika …“

Žurnim korakom kapetan stiže u svoju kancerajiju, a još sa vrata ga dočeka pitanje načelnika „Jesi video današnje novine“.

„Video sam, zaista nemam objašnjenje, nastavićemo istragu.“ – izgovori neubedljivim i umornim glasom.

Koji sam ja baksuz kad mi je zapao ovakav slučaj, pomisli. Na stolu ga je čekala kafa i otvorena fascikla sada već čuvenog predmeta. Krenuo je ponovo da čita markirane delove dosijea.

„1.Kradja glasova

Kako je rekao lider SNS Tomislav Nikolić, krađa u nedelju veća je od one koja se dogodila u septembru 2000. godine a odigrala se na svih 9.000 biračkih mesta u Srbiji."Mi smo na izborima pobedili mnogo ubedljivije nego što je RIK saopštila ali su izbori pokradeni u mnogo većem obimu nego u septembru 2000. godine", tvrdi Nikolić. Nikolić je novinarima pokazao oko 3.000 glasačkih listića, koji su, kako tvrdi, bačeni u kontejner posle izbora i naveo da su oni zamenjeni novim listićima na kojima su zaokružni predstavnici aktuelnih vlasti. SNS je te listiće dobila, kako je rekao Nikolić, "od jednog hrabrog čoveka" i zahvaljujući njemu…

2. Prisluškivanje

RTS saznaje u krugovima bliskim Vladi da je prvi potpredsednik Aleksandar Vučić informisan od strane BIA da je pre tri dana deo policije izdao nalog da mu se prisluškuje telefon, a da predsednika Nikolića prisluškuju duže vreme! Nalog za prisluškivanje Aleksandra Vučića izdat je, tvrdi isti izvor, po zahtevu interesnih grupa, a uz pomoć nekoga iz vrha policije. Zbog uznimirenosti, Aleksandru Vučiću je pojačano obezbeđenje, a Tužilaštvo je već pokrenulo istragu. Izvor RTS-a tvrdi da predsednika države Tomislava Nikolića dugo prisluškuju, o čemu je i predsednik govorio u emisiji Svedok. "Mi smo tu upali u zmijsko gnezdo, među ljude koji koriste visoke funkcije u mnogim službama da gospodare životima…

3. Presecanje kolone 1

Kabinet predsednika Srbije Tomislava Nikolića potvrdio je sinoć da se u petak ujutru na autoputu dogodio incident i saopštio da je Nikolić izrazio uverenje da će svi aspekti tog dogadjaja biti ispitani.

4. Presecanje kolone 2

Nepoznati vozač škode bez registarskih tablica pokušao je četiri-pet puta da preseče kolonu predsednika Srbije. Kolonu automobila predsednika Srbije Tomislava Nikolića juče popodne više puta je presekao automobil "Škoda fabia" bez registarskih tablica, a vozač je nepoznat, saznaje agencija Beta u policiji. Incident se dogodio u Novom Beogradu, u Ulici Jurija Gagrina kod tržnog centra "Piramida" oko 18 sati. Kako je rečeno u policiji, za vozačem je raspisana potraga. “

Svaki od ovih na izgled nepovezanih slučajeva je od strane njega i njegovih najboljih ljudi detaljno obradjen sa uvek istim zaključcima, dokaza jednostavno nema, izvršioci su uvek korak ispred. Neverovatno je njihovo umeće i spretnost, pojavljuju se niotkuda i gotovo kao duhovi nestaju. Čak mu ni motiv nije do kraja razjašnjen. Posebno mu je smetalo što je o svakom od pomenutih dogadjaja prvo saznao iz novina, a tek posle dobijao zvaničnu prijavu incidenta. Sad još i diverzija aviona, samo mu je to još trebalo.

Sa druge strane policiski instinkt, koji ga do sada nikada nije prevario, mu je govorio da su to samo segmenti jedne veće i komplikovanije slagalice i da je sve povezano. Da iza svega stoji neko dovoljno moćan da celu stvar može da organizuje i….

Zazvonio je telefon I prekinuo tok njegovoh misli.

“Halo!”

“Popoviću ti li si?” – bio je to načelnikov glas.

“Ja sam šefe, čitam ponovo slučaj”

“Ajde Popoviću ostavi se toga, to nije prioritet.”

“Ali još ništa nemamo šefe…”

“Popovići zavedi slučaj, i predji na sledeći, pa nemamo mi dovoljno ljudi, prioriteti moraju da postoje.”

“Razumeo šefe.”

Iz fioke izvuče crni marker, zatvori fasciklu i preko nje ispiše veliko X.

“E neka sam se i te bede ratosiljao” – izgovori dok je povlačio zadnji dim dogorele cigarete gledajući kroz prozor. Dan se nastavio. Sunce je i dalje sijalo ulicama koje su mu delovale tako tesno da u njima ni ker nije mogao da maše repom levo-desno, nego gore-dole. U stomaku je osećao težinu i bivalo mu je loše. Verovatno je zbog kafe. I osim mučnine, sve ostalo je bilo na izgled po starom, kao da se ništa nije dogodilo. 

DRŽAVNI POSAO

Noćna smena je ponova veoma aktivna na Televiziji Vojvodine, bolji su nego ikad, a i po meni su bolje skinuli duh nadrealista od samih novih nadrealista. Evo par epizoda pa procenite sami:

Državni posao 5.epizoda - KAŠNJENJE

Državni posao 10.epizoda - ČOBANSKI ROK

Drzavni posao 52.epizoda - KOMPJUTERI

Državni posao 63.epizoda - RTANJ

Državni posao 40.epizoda - DUVAN

MEMORANDUM JEDNOG EUROSLINAVKA

Ja kao euro entuzijasta nemam veliku mudrost i državnički duh kao velika većina naših, što političkih, što crkvenih elita, ali eto poželeh da i ja dam doprinos tom nadasve moralno visokom činu i obavezi svakog iskrenog patriote. Kako pročitah memorandum koji  nije  napisala SPC i koji nije upućen predsedniku Nikoliću reših i ja da ne napišem dopunu istog pošto smatram da isti, koji ne postoji, nije obuhvatio sve.  Evo nepostojećih i ne napisanih novih osam tačaka:

• 1   Poništavanje granica Petra Stambolića je prvi potez, imamo se vratiti na južnu granicu Cara Dušana do Korintskog zaliva i oko toga ne sme biti zbora.
• 2.   Uklanjanje Bonstila je neophodan ali ne i dovoljan potez, gospoda će morati za sve vreme boravka u istom da plate globu koju ćemo im naknadno uspostaviti ili će nam omogućiti postavljanje baze na svojoj teritoriji u istoj veličini i istom vremenskom intervalu. Troškovi, organizacija i transport kao i povratak  padaju na teret njihov, jer se mi nemamo čime do tamo sami prebaciti.
• 3   Kako mi ne posedujemo aeroplane niti imamo dovoljno bombi da bi vratili istom merom, gospoda okupatori se moraju samoizbombardovati po ciljevima koje cemo im naknadno ispostaviti kada nam budu dozvolili da kroz sokoćalo zvano satelit lociramo za njih kritične vojne ciljeve. Takođe moraju obezbediti tehničku podršku koja nam ima objasniti kako se to čudo koristi.

• 4  Prinuda se kao sredstvo komunikacije sa nama mora izopštiti iz prakse te uvesti standardna administrativna procedura koja ima proći sve birokratske i duhovne provere i kao odobrena od istih  može su uzeti u razmatranje od strane političara, u suprotnom ista se mora smatrati neprihvatljivom i o njoj se više neće govoriti.
• 5  Čudne i nerazumne priče današnje političke elite se pre puštanja u javnost imaju podvrgnuti istoj ovoj gore pomenutoj procedure i nije dozvoljeno iste iznositi u javnost. Isti se za ne pridražavanje procedure imaju kažnjavati batinjanjem po debelom mesu. Broj udaraca se ima naknadno odrediti zavisno od sadržine izgovorene reči ili saopštenja kao i broja reči.
• 6   Sve NVO organizacije i mediji sumnjivih patriotskih načela će pre donošenja plana i programa emisija isti dati na proveru zajedno sa transkriptima svih emisija. O spisku istih će odlučiti NAŠI istaknuti predstavnici te on nije za stalno utvrđen i moguća ga je menjati. Umesto crtanih filmova kao np. sundjer bob, štrumfovi se imaju puštati crkveni crtani filmovi (Stvaranje sveta, Nojeva barka, Josif i  njegova braća…) a za iste pomenute mediske kuće imaju platiti autorska prava.
• 7    Tačka jedanaest Ustava Republike Srbije se  ima promeniti te će o njenom konačnom izgledu odluku doneti autor prvog memorandum koji inače nije napisala SPC, ne postoji,  te nikad i nije poslat predsedniku Nikoliću.
• 8  Svakom lokalnom parohu njegova pastva ima prikupiti sredstva za kupovinu prevoznog sredstva kako bi se sve ove prvenstveno za nas a i za našu zemlju teške odluke lakše sprovodile u delo. Isti mora biti minimum marke TOYOTA RAV 4x4 2.0 i ne stariji od godinu dana benzinac.

RIBA, DINASTIJA I BUT

Moram da priznam da mi je postalo strašno mučno da pišem o dnevno aktuelnim temama, valjda i ne zaslužuju da se o njima nešto posebno kaže. Postali smo što bi rekli “transparentni” u svojim glupostima  i namerama pa je svaki komentar suvišan. No izuzetak se pre ili kasnije desi, i kako to u Srbiji biva, desi se ponovo, i ciklično se ponavlja posle određenog niza godina.

Sami ste svesni činjenice da su teorije zavere duboko ukorenjene u genetski kod svakog “dubokomislećeg i dobronamernog patriote” u zemlji Srbiji. Nego da ne tupim sa time, vratimo se temi. Srbijom već neko vreme pali i žari takozvana “Votergejt afera”. Inače da malo pojasnim sam Votergejt, onaj američki, se desio 1972 godine kada je američkom predsedniku Ričardu Niksonu dokazano prisluškivanje političkih protivnika tada demokrata, te se cela stvar završila podnošenjem ostavke istog, dok je on za uzvrat dobio amnestiju od krivičnog gonjenja.

Sad nekako imponuje da za lokalne svinjarije nadjemo svetsku paralelu. Tačno je da Votergejt baš zvuči onako američki, bombastično, ali nekako nije primereno jeleku i opanku na koji se akteri tako često pozivaju. Jes ono zvuči, ali nije u duhu tradicije, a cenim da je tu malo gospode, a više  djilkoša te stoga apelujem na situaciji primereniji vokabular. Znači, jeste Opra Vinfri zvučnija, ali mi imamo Žiku Nikolića iliti šarenicu, volim i ja više peperse ali većinski populacija (sa sve političkim vrhom) otkida na cecu i tako ti je to.

Tako da se ne kaže srpski Votergejt, nego  Sumnjivo lice, to je naše izvorno, tradicionalno iliti tako se dame i gospodo to u zemlji Srbiji radi. Korupcija, nepismenost i nesposobnost su naše tradicijonalne vrednosti, pa ko nam ih sada može zabraniti, ili osporiti, to je bre naše. Volimo mi i da gvirnemo kod komšije u dvorište, to je jače od nas. Što su onda političari drugačiji. Pa ovde svako svakog prisluškuje već desetinama godina i to je tradicija. Komšija više zna o vama nego vi sami. Garantujem da je neko tražio listing čak i Đorđa Vukadinovića, a da ne pominjemo druge. Sve u svemu ova buduća čistka u policiji niti je, niti se može nazvati Votergejt, ali svakako mnogo više liči na plavu ribu, kljukanu dinastiju i svastikin but. Liči na zemlju u kojoj su pevaljke i njihovi menadžeri stručnjaci, ministri pevaljke, crkva vodi politiku, a politika se izgubila negde izmedju, prosto raj za satiričare poput Nušića .

A politika je verovali ili ne način da jedno društvo preživi, tačnije, da se izgradi sistem koji će zemlji omogućiti razvoj, a većini njenih stanovnika normalan život. Čini mi se da se upravo ta definicija politike ovde totalno izgubila i ne samo da to niko ne radi već gotovo niko i nema ambiciju da se time bavi. A preživljavanje nije zagarantovana stvar, za to se treba izboriti.