Pa o čemu pisati po ovakvom vremenu, naravno snegu. Ko što neko reče: „Pazi šta ćeš poželeti, možda ti se i ostvari“, i mi dobismo ono što poželesmo, i to više nego što nam treba. Tako ti je to. Nego verovatno i vi primećujete da se malko preteralo sa izveštavanjem o svim vukojebinama u dragoj nam i lepoj zemlji, ko da sneg prvi put vidimo. Slažem se zagudilo, al ferbuar je, valja se.
Sad ima tu i stvari za pohvaliti, državni organi što ovi gore, a bogami i lokalni se ozbiljno primiše na celu stvar i bogami dobro se bore sa „elementarnom nepogodom“. Primera radi, grtalica je kroz moju ulicu (koja je malko zabačena pa baš i nije prioritet) ove godine prošla pet puta. Da bi shvatili koji je to napredak, u zadnjih 15 godina koliko ja ovde živim nisu prošli toliko puta. Nego ako se složimo da država funkcioniše, pitanje je što se to dešava samo kad je u pitanju neka napogoda. Tačnije, kako to da ova zemlja dobro funkcioniše samo kad je suočena sa nekim sranjem, a ne funkcioniše (ili bar ne dovoljno dobro) u svim ostalim situacijama.
Nego da se vratimo u lokal, reših i ja da dam svoj doprinos borbi protiv snega. Računam, ako su mogli i grtalicu da pošalju u moj sokak, ajde da i ja počistim ispred svoje avlije. Simultano, i komšiluk se dao u raščišćavanje snega. Čudo neviđeno, i građanska svest funkcioniše u uslovima „elementarne nepogode“. Izlopatasmo mi to, doduše svako svoje, za sat vremena. Kao praktičan čovek, primetih da je lopata kojom godinama čistim sneg mala, te da komšija nabavio širu baš za sneg, dušu dalo za lopatanje. Reših da i tehnološki spremniji dočekam eventualni novi napad ove nepogode, pa se dadoh u nabavku iste.
Obiđoh ja skoro sve radnje u gradu, i na moje zaprepašćenje, lopate su deficitarne u ovo doba godine. Kažu to malo što je bilo se prodalo, a nisu narućili, računaju još malo pa proleće. Al tvrdoglav i uporan kakav sam, ja ne klonuh duhom već pravo na buvljak, računam, oni situaciju shvataju ozbiljnije. I shvataju, ima lopata ali dva do tri puta skuplje nego u radnji. E to se zove tržišna privreda, tačnije zakon ponude i potražnje, iliti kapitalizam prokleti.
Bez lopate vratih se ja kući, da sa svojom starom lopatom čekam novi nalet sile. A i moral mi je, moram da priznam poljuljan. Ne može se u bitku protiv ovakvog protivnika bez angažovanja svakog nam dragog sugradjanina. Drugovi komunisti su ovakvu neozbiljnost pojedinih društvenih faktora, po kratkom postupku ili su bar to rešavali batinom po debelom mesu. A nešto mi se čini da reda u ovoj zemlji bez te batini neće skoro biti , a i batina je kod nas deficitarna roba.
