INGLOURIOUS BASTERDS

Jeste li probali nekad da većinu naših „institucija“ posmatrate sa strane i pronadjete šta tu ne štima. Jeste li se zapitali nekad, kako je moguće da npr. imamo odlične lekare, a sistem zdravstvene zaštite funkcioniše tako kako funkcioniše. Imamo dobre pedagoge od učiteljica pa do univerzitetskih profesora, a rezultati sistema školstva su poražavajući.  Sudstvo bolje da i ne pominjem. Fudbalska reprezentacija kao možda najbanalniji primer katastrofe, vazda je bila sastavljena od vrhunskih pojedinaca, koji su se uvek vraćali pognute glave.

Šta je najmanji zajednički sadržalac koja svaku sferu našega društva čini neefikasnom, mučnom, i u najmanju ruku „našom“. Ne treba biti previše pametan pa shvatiti da je sistem ono na šta se prilično često pozivamo, a na žalost njega nigde nema. Sistemsko i dugoročno planiranje bilo čega u ovoj zemlji je izgleda nemoguća misija. Istorija nama večito počinje od nule, svaka nova vlast u najmanju ruku sebe vidi kao novog mesiju, koji će porušiti sve što su ovi pre njega uradili, i krenuti da gura svoj kamen uz brdo. Ovo Sizifovo prokletstvo kao da je sazidano u temelje svih naših institucija vekovima unazad. Ako neko sa vizijom tu možda i zaluta, teško da bude shvaćen, bar za života. Zato imamo političare opšte prakse za jednokratnu upotrebu. I nema tu razlike, ni na poziciji ni u opoziciji.

No previše sam ovo izpolitizovao, hteo sam nešto drugo... Ovo je priča o jednom izuzetnom pojedincu, kakvih u ovoj zemlji na sreću u svim sferama ovoga društva ipak ima. Naša priča počinje u proleće 1942. godine, a njen glavni junak se zove Nikola Radošević. Nikola Radošević je u valjevskom bioskopu „Central” podmetnuo kopiju strogo zabranjenog filma „Veliki diktator”. Nemački oficiri i vojnici u sali bioskopa „Central“ u Valjevu, 15. maja 1942. godine, spremni da uživaju u filmskom mjuziklu bili su šokirani videvši svog vođu u komičnim scenama. Iz sale je po platnu iz revolvera osuta paljba uz povike da se film odmah prekine. Panično su na ulicu istrčali i vojnici koji su pomislili da su grad napali partizani i da valja spasavati živu glavu.

Ovaj košmar, čije su pojedinosti do detalja saopštene i samom Hitleru, nastao je zbog prikazivanja tada strogo zabranjenog filma „Veliki diktator” Čarlija Čaplina.

Evo šta Nikola kaže:

„Početkom proleća 1942. godine u skladište ispod Kalemegdana stigla je isporuka nekoliko zaplenjenih filmova. Bili su spakovani u kartonske kutije. Nisam mogao da poverujem: pred očima mi je bio moj filmski heroj Čarli Čaplin, ali u ulozi Hitlera. Obavestio sam o tome prijatelja Mileta Slobodu, kao i nekoliko drugih pripadnika pokreta otpora „Plava pantljika“. Vrlo brzo došli smo na ideju da filmom obmanemo fašiste uz procenu da tako nešto, zbog stroge kontrole, ne može da se uradi u Beogradu. Jedina šansa je da se Čaplinov film prikaže negde u provinciji. Kako je moj deda po ocu živeo u Valjevu, dogovor je postignut – seća se Nikola koji je tada bio zaposlen kao fizički radnik u magacinu Udruženja bioskopa u Beogradu. Ugrabio je priliku i stavio Čaplinovog „Velikog diktatora“ pored filmova koji su bili na platformi železničke stanice. Već sutradan je seo u voz i pošao kod dede u Valjevo, s namerom da vidi reakciju na ovu nesvakidašnju premijeru. Posle hapšenja odmah je iz Beograda upućen specijalni oklopni voz da preuzme u Valjevu sedamnaestogodišnjeg dečaka i inkriminisani film o velikom vođi.“

Samo nekoliko minuta posle prekinute projekcije Nikola je pretučen i uhapšen. Bio je, kako mu je kasnije objašnjeno, u grupi zatvorenika zajedno sa revolucionarem Stevanom Filipovićem, koji je nekoliko dana kasnije likvidiran vešanjem u centru Valjeva.

Osuđen je na doživotni „rad u vodi“ i sproveden u zatvor Alt Moabit iz kojeg je te iste 1942. godine pobegao posle bombardovanja američke avijacije. On je svojevremeno bio filmski reditelj, ali pošto se zbog filma „Atomska bajka“ iz 1957. godine našao na udaru tadašnje vlasti bio je prinuđen da se okrene poslovima umetničke fotografije, dizajna i produkcije. To ga je i sprečilo, kako kaže, da realizuje filmski projekat „Čaplin u poseti Hitleru“ čiji središnji događaj je trebalo da bude projekcija, odnosno podvala u Valjevu. O njoj će ipak više pojedinosti biti u knjizi „Sjaj i patina“ koja će se štampati do kraja 2011. godine, kazao je profesor Radošević.