BATA ĐORA

„UPOZORENJE: Tekst koji sledi sadrži eksplicitne primere nekorektnih stavova. Stavovi su autorovi, mada se ne isključuje mogućnost da ih deo čitalaca deli. Pre čitanja posavetujte se sa svojim duhovnikom ili savetnikom za korektnost. Naknadne reklamacije se ne primaju.“

                                                                                                                                             

Odmah da pojasnim, tema nije fudbal, mada povod za temu jeste. Naime, debakl naše mlade reprezentacije do 17 godina sam po sebi ne bi bio strašan, da je posledica našeg umeća na sportskom terenu, no ne beše baš tako... Naše čudo od štetočine iliti BATA ĐORA (za one koji ne znaju, trener pomenute selekcije, i radnik na doživotnom izdržavanju u svim fudbalskim organizacijama u zemlji) je po ko zna koji put dokazao da čega god se dohvati (a voli čovek da se vata) to je vaistinu, zasigurno osudjeno na propast.  

Skupio je BATA ĐORA dečicu (mogu samo da pretpostavim po kojim kriterijumima) iz fudbalskog sveta ove naše lepe zemlje, a bogami i inostranstva. Omogućio im godinu i po dana izostanka sa nastave, jer njegova misija je iznad škole i obrazovanja. Imao tu privilegiju da igra turnir pred domaćom publikom. Odigrao više pripremnih utakmica nego sve reprezentacije tog uzrasta u Evropi zajedno, ali džaba, nije mu se dalo. Zvezde mu nisu bile naklonjene, po ko zna koji put... Ali ne brinite biće još generacija, a BATA ĐORA će imati još mnogo prilika za dokazivanje, i uništavanje. On za to volje, a i „dobrih namera“, uvek ima. Pružiće njemu sistem uvek ruku, jer on je sistem.

Sad nije problem ove zemlje Milovan Đorić iliti BATA ĐORA, jer iako je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, ipak je sporedna. Ono što je nevolja što BATA ĐORA ima svuda u ovom društvu. On je svuda odlično infiltriran u sistem, on poznaje sistem, njega sistem hrani, i on se njega čvrsto drži, neda da se tu išta menja, jer bez tog i takvog sistema on ne postoji. Ovo je za BATA ĐORIN sindrom, bogom dana zamlja. Takvi mogu da opstanu samo na ovakvoj podlozi.

Kako prepoznati BATA ĐORU? Teško, on se poput kameleona prilagođava svakoj novonastaloj situaciji. Neprimetan je, stapa se sa okolinom, i važi za pristojnog i uglednog gradjanina. Na ulici će vam se uvek pristojno javiti. Obično ima više od pedeset godina, zadrigao, i obavezno se posle podne oseća na brlju. Niko ne zna šta on tačno „radi“ i zašta je odgovoran, ali je uvek uticajan. Svih novotarija, pa i računara, se obično plaši (osim mobilnog telefona zadnje generacije), mada je mišljenja da nekad mogu i da koriste, ako ih neko drugi koristi... Protivi se svakoj inovaciji i napredku. Okružen je gorima od sebe.

Na žalost svako od nas ima svog BATA ĐORU ili više njih. Dokle god njih ima, nikad se ovde ništa neće promeniti, ne daju ljudi. Da nas vode i genijalci, njemu ne mogu ništa, njega je nemoguće „reformisati“. On je pobednik vremena, vremenska konstanta koja je briljirala u prošlosti, uzurpirala sadašnjost i polako ali sigurno briše budućnost.