Jel’čitate na radnom mestu? Sudeći po ovim japi-zapad fazonima, to je nepristojno. Ako se već mora, spakujte to u neke fascikle (sa seminara), omote spisa, razne ukoričene izveštaje i referate. Nezgodno je zbog formata ali ne i nemoguće (dokazano). Novine su dozvoljene, dnevne, to može da se podvede pod opštu informisanost. Sve to prožima i internet (ko ima), lakše je za kamuflažu mada verujem da računar kao „sredstvo rada“ većini uposlenika više služi za FB virtuelno poselo, igrice i slično pa tek onda za informisanje i edukaciju.(uf, kolika rečenica). Van efektnog radnog vremena.
Jednu mladu pripravnicu bibliotekarku su kolege prekorno gledale jer je čitala za vreme pauze za ručak. Uz ručak. Nepristojnost? Nepoštovanje? Skrnavljenje kulture primitivnim potrebama ili ignorisanje kolega. Možda. A to se dešavalo u Istočnom Berlinu šezdesetih, u „Buridanovom magarcu“ Gintera de Brojna. Ako kući nemate vremena a na poslu uslove, pročitajte ovo, pa ćete možda ipak naći vremena i za knjigu.
Fenomenalno. Ima i u biblioteci (provereno).
Jeste zabavno čitati o knjizi, ali veće je uživanje uživati u njima. Dečaci kad to shvate, o ženama, postanu muškarci. A i obrnuto.
Sjajno napisano.
ОдговориИзбришиTirkizno plavo