Ovo je tema o kojoj nisam želeo da pišem. Razlog je veoma jednostavan, bojao sam se da to neću umeti dovoljno dobro da uradim. Kada treba da napišete nešto o nekome ko se zove Zoran Djindjić uvek imate taj problem. Šta novo reći o čoveku, a da to već nije rečeno, a sa druge strane da je dostojno čoveka o kome pišete.
Mnogo je njih koji se pozivaju na Zoranovo nasleđe na našoj političkoj sceni. Ne znam kako se to vama čini, meni da niko nije ni blizu nasledja koje je ostavljeno. Zašto? A o sličnim stvarima pričaju i oni , a šta je to što njih ne čini vizionarima i ljudima okrenutim budućnosti, a njega je činilo.
Imati projekciju Srbije najmanje deset godina unapred. Imati jasnu viziju kakvu zemlju želimo i što je najvažnije znati šta je neophodno uraditi da bi se to i postiglo. To bi po meni bila kratka definicija vizionara. Plus imati hrabrosti te bezkompromisno raditi sve da bi se do tog cilja i došlo, bi bilo nešto što lidera čini velikim, ne popularnim. Zoran zbog toga često nije bio ni shvaćen, a još manje popularan.
A šta imamo danas. Problemi o kojima je Zoran pričao pre deset godina nas polako ali sigurno vuku ka dnu. Korupcija, negativna selekcija (ako se to uopšte može nazvati selekcijom), su problemi koji su ovu zemlju uništili i uništavaju je i dalje. Umesto brze tranzicije (jer je ona uvek bolna), dobili smo desetogodišnju agoniju u kojoj se još batrgamo. Umesto vizije, stihiju. Danas su toga svesni i političari u Srbiji, samo nemaju ideju kako to da reše. Šta nam sve to govori, pa da političari u Srbiji ne vodi nikakvu politiku, nego da politika, poput stihije nosi i vodi njih. Na našoj političkoj sceni rešenja se i ne nude kao vrsta politike, čak ni za aktuelne probleme. O viziji nećemo, suvišno je. Ako ništa drugo, za današnje političare teško je reći da su neshvaćeni, pre bi se reklo da su baš po meri naroda. Jedino ne valja što je za izvlačenje ove zemlje iz kaljuge potrebno bolje od toga.
Našao sam na svom računaru, polusatni film „Ako Srbija stane“, emitovan na godišnjicu ubistva dr Zorana Đinđića 12. marta 2004. godine u "Sava Centru" pred 5.000 ljudi i na RTS-u u direktnom prenosu. Film je deljen u akciji anonimnih nestranačkih aktivista Kapiraj – Kopiraj, i zaista ga je uvek dobro ponovo odgledati.
Ovo je deo poslednjeg predavanja Zorana Đinđića, održanog studentima banjalučkog univerziteta 21.02.2003, i mislim je odlično za kraj:
„Razlika između etike i morala je vrlo bitna. Ono što je dobro za jedan narod je etika. Moral je pitanje namera, da ja kažem - ja mislim da je to dobro i ja ću to da radim, jer su moji motivi dobri. Za to što će se na kraju desiti katastrofa, ja nisam kriv, ja sam to uradio iz dobrih namera. Ja to prezirem. Mislim da je to izgovor slabijih. Mene ne interesuju namere. Mene interesuju posledice. Svako ima dobre namere i mislim da je to stvar pristojnosti. Ja nemam nameru da diskutujem o nečijim namerama. Podrazumevam da svako ima dobre namere. Ali to je toliko trivijalno, da me ne interesuje. Mene interesuje šta sledi iz toga. Ako ne sledi neka posledica koja je korisna za mene, dobre namere me ne interesuju.“
Neprimereno je da citiram sebe, ali najveći naš problem je što smo počeli da "slušamo" Đinđića tek nakon što je ubijen. Dok je bio živ, za mnoge su te njegove osobene i specifične metafore bile nešto nepotrebno, nešto "što se ne jede". Bojim se da nismo razumeli poruke!
ОдговориИзбришиNa veliku žalost onih koji su ga cenili i radost onih drugih, Srbija je, ipak, stala! Mada ni sam u to nisam verovao, kada sam 15. marta 2003. bio deo one ogromne reke ljudi koji su, poslednji put, koračali za jednim od najvećih političara koje je Srbija imala.
Žalosno je što ga većina ni dan danas ne razume.
ОдговориИзбришиPa sad... ispada da je i sam Đinđić upao kao subjekat u taj govor što si citirao.
ОдговориИзбришиHoću da kažem, uz svo poštovanje najvećeg političara kojeg smo imali, nije loše i njegove reči ponekad kritički tumačiti.
Ovo citirano se meni uopšte ne dopada i deluje mi kao da je na brzinu smišljeno kao odgovor na neko Koštunicino baljezganje ali u principu je to po meni apsolutno neispravna misao. Štaviše, predstavlja početak "demokratskog pragmatizma" koji danas caruje u Srbiji i po kome je sve dozvoljeno jer je posledica važnija od namere pa i od načina na koji se ostvaruje. Uopšte se ne podrazumeva da svi imaju dobre namere niti da su svi ljudi pristojni.
Naravučenije ovog Zoranovog citata je sledeće:
ОдговориИзбришиSvako za sebe tvrdi da ima dobre namere, a rezultati njegovog rada to dokazuju ili negiraju. Odnosno dobra namera nije dovoljna, jer je put do pakla popločan dobrim namerama. Ako je uprkos nečijim dobrima namerama rezultat katastrofa, čini li ga to manje lošim i odgovornim, od onog čija je namera možda drugačija a rezultat isti?
U svakom slučaju ovo je deo predavanja za koje pretpostavljam da je spremano, i nije nešto izrečeno na brzinu. I naravno, to je samo moje tumačenje, koje ne mora da je ispravno.
Evo linka pa proceni sam:
http://www.pescanik.net/content/view/560/139/
Pretpostavljam i ja da je to hteo da kaže i to je sasvim OK. Ali premisa, da svako ima dobre namere je pogrešna pa onda pogrešno zvuči i čitava misao.
ОдговориИзбришиČak nisam siguran da je ispravno reći ni da je "etika ono što je dobro za jedan narod". Isuviše banalizovano pa zbog toga i pogrešno. U ovom slučaju se, bar meni tako zvuči, Đinđić bacao filozofskim pojmovima na krajnje populistički način a ja to nikada nisam voleo kod njega.
Osnovni problem je što motiv najvećeg broja političara nije "najveće dobro za najveći broj ljudi" već najveće dobro za njega i one koji su u njegovoj blizini. I zbog toga čitava citirana misao postaje primenjiva samo na vrlo mali broj ljudi.
Lepo je prisetiti se Zoranovih reči, i korisno.
ОдговориИзбришиI Milošević je verovatno imao dobre namere, a svi znamo kako se završilo. Dosta mi je tih sa "dobrim namerama".
ОдговориИзбриши5%stanovnistva je Vece od 95% STANOVNISTVA.
ОдговориИзбришиRezultat promena u želji da se dogode promene.
Verovatno rekord za Ginisa.
Miša
p.s. MOJ NASTAVAK JEDNOG OD PRETHODNIH KOMENTARA.
Na žalost Srbija je stala tako da je primerenije reći: ako Srbija OPstane
ОдговориИзбришиŠto se tiče naših velikana, mi kao narod, izgleda, njihovu veličinu i potencijal možemo da shvatimo tek kada ih izgubimo...
Interesantno je da je današnja politika objavila isti govor koji sam i ja citirao, naslov teksta je: ETIKA ODGOVORNOSTI UMESTO ETIKE NAMERA.
ОдговориИзбриши